To ime je danas nastavilo da živi kao lanac kafića u severno američkom stilu, tu gde se pije kafa bez džezvi. Bez meračenja, odneseš kafu u "large size" kartonu u svoj "trak", srk na jednom semaforu, srk na drugom, i posle stotog srka stigneš na posao.

Znači pričamo o hokejašima? E, ne znači, pričaćemo o teniserima!

Da li danas možemo da ne pričamo o Novaku? Ja ne mogu! A ne mogu ni moji teniski partneri, ni teniski roditelji, ni deca teniseri, svi se utrkuju da me pitaju u čemu je štos? Ja im odgovorim, u mirisu srpske šljive. Kao Useinu Boltu miris jamajčanske travke. Gledaju me belo, iako znaju da su šljive plave. Ali mirišu da ima neki štos, ali ne znaju koji.

Kako je Novak postao Novak? U čemu je štos? Jer razlika između onog prvog Novaka, i ovog drugog je toliko velika, da mora da ima neki štos. Nemojte ovo molim vas nikom da pričate, štos je u Tim-u!! Neka ostane za sve ostale da je miris srpske šljive.

Obećao sam u prošlom tekstu Neki novi Novak, pisan pred Majami, da ću napisati malo više o Novakovom reliju. Neko napisa, vamos-tamos. Hehe, haha, baš me nasmeja. Obično ljude nasmeje neka glupost, ovoga puta je vamos-tamos jedna velika istina.

Kako je moguće, nadmetati se sa momkom sa Majorke u dugom reliju, i slati mu lopte na njegov forhend iz lopte u loptu?! To je razgovor gluvonemih, utuk na utuk, slanje poruka u stilu, e nećeš vala! Hoćeš tu da me načneš? E nećeš vala! Misliš da si bolji tu? E pa nisi!

Da li je to 24-ta lopta, ne interesuje me! Da li je to 34-ta lopta, ne interesuje me, izdržaću jednu više od tebe! To su poslate poruke preko oštrih kratkih dijagonala. Izvinjavam se svim teniserima sveta, niko to od njih ne zna, niko do samo nekada Monike Seleš, a danas, iznenadiću mnoge, Alise Klejbanove. Svi znamo da se kratke bekhend dijagonale moraju spinovati, ali ravnjača? To je samo mala uska putanja, kroz koju mora lopta da ide preko mreže, a da ne ode u aut. A kada ne ode u aut, ode u skor!

-Da se vratimo na tim, naravno na Novakov tim. Staro društvo, sa novim članom. Nekako se poklapa vreme dolaska novog člana sa nekim novim Novakom. Novi član tima, bugojnočanin, Igor.

-Stari član, najstariji, dobri meda Marjan. Kako samo složi onu facu, mirnu, medenu, ponekad samo žmirne kad Novak pogreši, a da Novak to ne vidi. Izvinjavam ti  se Marjane Vajda, pogrešno sam ponekad mislio da od tebe nema vajde.

-Ko gricka nokte, a nema mnogo razloga, momak fizio zvani Miljan, nekako stopljen u tim, kao puter na topli tost.

-Čovek koji "musterski" radi svoj posao, doveo je našeg momka do relija broj 34, a da ga ne interesuje na koji će broj još da ide reli.

A kada ustanu svi, kao na komandu vodnika, da nasmejani tapšu u onom boksu, nekom novom Novaku, sjedinjeni u jedno društvo, društvo sa jasnim ciljem, zaigra srce, melem na dušu, ponos u grudima. Ta slika tim-a, ostaje urezana kao neki bakrorez u muzeju, baš onako veličanstveno!

Ne znam da li je ikad iko citirao samog sebe, malo mi to deluje-hmm, ali kao da sam nateran na to:

Talasi, nazvali ih mi biološkim, biološko- strujnim, ili kako god ih nazivali fizičari, biofizičari ili ko god, toliko su pozitivni, tako jaki, izraženi kroz govor tela, prenose se na nas gledaoce, a ono što je najvažnije, to vide i primaju te talase najjači protivnici i padaju ničice. Ako ste pomislili na hipnozu, to nisam rekao.

To sam prošli put napisao, kroz neke filinge i osećaje iz publike. Zaintrigiran, krenuo sam u istraživanje, i eto, baš ovde, ovde u Torontu, ustanovih puno toga o gosn. Igoru. Dosta je ljudi naglabalo o njemu, doktoru iza čijih naočara za sunce obituju nekakvi laserski snopovi, kao Zuhar na mečevima protiv Bobija Fišera. Naravno, to su samo neuka naglabanja, a nauka radi. A šta radi? Neka ostane samo miris srpske šljive!

To je Novak, momak koji je stvorio tim, lojalan timu koji je lojalan njemu. Svi za jednog, jedan za sve. Kompaktnost jedinki, opovrgujući zakon jedinstva suprotnosti, stvarajući zakon jedinstva istovetnih, stopljenih u pobednički,-

TIM!