Boks? Veština jeste, da li je i plemenita?Plemići su nekada gledali gladijatore-goloruke protiv tigrova, toreadore sa crvenim maramama protiv bikova sa začinima u obliku kopalja i sablji.
Današnji bokseri imaju podebele rukavice da bi udarci bili plemenitiji. Suviše je to bilo plemenito za džep organizatora i adrenalin gledalaca, pa su im skinuli rukavice da bi se dobio ultimat. Sve se to zove nakaradnim imenom-plemenito! Udariš čoveka u glavu, pošalješ ga na patos, tamo na patosu malo plemenito zakovrne očima, malo i odspava dok se neki više ni ne probude. Ispuste plemenitu dušu. Možda je i otud ova veština plemenita.
Uproh prstom, pravedno ili nepravedno u ono što zovu plemenitom veštinom, ali ću i pravedno da uprem prstom ka tenisu koji bih pravedno nazvao plemenitom veštinom. Da li je tenis veština? Ko kaže da nije, vešto izbegava istinu. Da li je tenis i plemenit?
Nemaš fizički kontakt sa protivnikom, nikada ne serviraš "majklčengovski" dropšot (a imaš pravo na to!), izvineš se protivniku kada ti nehotice lopta okrzne mrežu i prevrne se na njegovu stranu, gledaš da li ti je protivnik spreman da primi servis, čestitaš protivniku na uspešnom potezu u čemu prednjače naši teniseri na čelu sa Novakom. Novak na čelu svega. Molio bih nekog čitaoca da pošalje snimak kada golman čestita golgeteru, da li to uopšte postoji?!
Ima malo istine i u tome da su plemeniti momci sa Dorćola davnjašnih dana tenis nazivali sportom ponosnih paradera. Sa ponosom mogu da konstatujem da je tenis sport modernih gladijatora. Pun veštine, pun napora, fizički zahtevan i u isto vreme i pun džentlmenstva! Koliko je daleko, ili blizu, džentlmentstvo od plemenitosti? Ne bih rekao da ima neke razlike. Niti kome saplićeš nogu, niti koga udaraš laktom u rebra, niti šalješ nekoga na pod, već samo na podijumu- ponosno podižeš pobednički pehar!
