Da li ste pravili nes kafu “dva u jedan”?

Da li ste pravili nes kafu “tri u jedan”?

'vol ti sa šećerom ili bez!

Smućkano sve zajedno, vaše je samo da meračite!

Svako jutro tako, ko će da se maje sa džezvama?!

Uživanjcija!

Da li ste imali keca iz matematike?

Da li vam treba program za vaš kompjuter?

Da li imate želju da postanete teniser?

Da li želite da postanete ekspert za tenisku geometriju?

Da li imate želju da naučite da solidno igrate šah?

Da li želite da budete uzorna ličnost?

Kada se sve ovo smućka, dobije se “šest u jedan”!

Ovo “šest” može da se nadograđuje, a ovo “jedan”-to je samo jedan:

Aleksandar –Cale Nigrinović

Kada sam prvi put video ovog čoveka, rekoše mi da je to teniser. Znao sam da nije košarkaš, pa sam čak sumnjao i da je teniser. Sve što sam posle gledao, sve što sam posle slušao, sve sam više shvatao koliko mi je prvi utisak izdajica.

Tata Nigrinović-sudija profesionalac, sin Nigrinović-sudija amater (teniski).

Tata Nigrinović-teniser amater, sin Nigrinović-teniser profesionalac.

I dok se tata rekreirao na Zvezdi, gledao ga je sinčić sa svojim znatiželjnim petogodišnjim okicama, otišao na zid da proba ono što mu tata radi. Kako su godinice odmicale, niko nije hteo da igra sa njim bojeći se da ne izgubi od ovog klinca. Trener pioniru je bio zid, partner pioniru je bio zid. Odvede ga tata pravo sa zida na prvenstvo Jugoslavije. Kupio je tata vitrinu i ukrasio je sa prvim peharom, bez zida, i na njemu je pisalo: PRVO MESTO! Pionir Cale, sada je dobio partnere, mučio ih svojim uglovima i trouglovima koje je zamišljao po četvorougaonim terenima. Dobio mu je onaj pionirski pehar starijeg brata u onoj istoj vitrini. Godinu dana kasnije još jedan! Isto je pisalo, samo se pionir promenio u junior. Juniorske patike su gazile i vimbldonsku travu.

Galea Kup je imao u svom timu malog Pitagoru nekoliko godina, da bi kasnije zadavao razne teoreme Armitažu, Ostoji, Orantesu, Panati, Gotfridu, Hutkeu, Munjozu, Kukalu....

Dođe vreme vakcinacija, kažu vlasti epidemija, nije bilo ni gica, ni ona neka slova kojima nas sada plaše, nego neka obična variola vera. Verovao je mladi šampion u čistoću igala, nažalost dobio je težak oblik žutice. Ode karijera ležeći u krevetu u drugi smer. Prešao je sa uglova i trouglova u algebru i postao mladi profesor matematike. Smućkana algebra i geometrija. Dva u jedan.

Ne da đavo mira, na nesreću mladih matematičara, na nesreću mladih programera, a na sreću mladih tenisera. Vratio se očevoj ljubavi, vratio se svojoj ljubavi: teniski sudija i teniski trener.

Srećni mladi teniseri, neki nisu više mladi, neki su potpuno mladi. Boba Živojinović, Oskar Gernač, Saša Čučković, Saša Grozdanović, Ivona Grujić, Maja Đurđević, Milica Stepanović, Stefan Basta, Nenad Zimonjić, Goran Mihajlović. Učili su tenisku matematiku, tenisku geometriju, braća kiprani Petros, Markos i Marinos, reče mi Cale da se prezivaju Bagdatis, algebru nisu voleli, uglove i trouglove, putanje lopte, putanje trčanja, ukrštanje uglova, zamenjivanje hipotenuza katetama i ostale vragolije i čarolije su obožavali.

Poverio je Boba na Marakani sudijsku stolicu svome profesoru teniskih uglova trčećeg aprouča, a Boris Beker nije imao ništa protiv. Sudio je pošteno i fer, shodno tati-sudiji, ni po babu, ni po striku-pa kako bi drugačije i sudio ATP sudija?

Potpuno mlad, naš mali Kiki, srpski Silva, sedam godina, potpuno potkovan pod dirigentskom palicom profesora Caleta. Znatiželjnim čitaocima neću odati tajnu ko je Kiki, treba samo da čekamo deset godina našeg džokera koji raste. Da izraste u mađioničara teniskih uglova, trouglova, da kroz deset godina pobedi Silvu u finalu Vimbldona. To će biti dva momka od sedamnaest godina, kao i Beker kada je slavio. Mi ćemo biti sretni, Silva tako-tako, Boris Beker ne znam kako. Sve tako smućkano od čoveka- “Šest u jedan”!