Smederevo, Valjevo, Čačak (biće reči i o Breni), Kragujevac, Niš, Zaječar, Kraljevo, u Prištinu nisam zavirivao. Sve su to gradovi gde se neguje ova lepa, i tehnički komplikovana igra. Javiće se oni gradovi, varoši, palanke,velika sela, seoca i zaseoci ukoliko sam neke zaboravio da napomenem.

I evo, javlja mi se prvi čitalac sa malom napomenom da sam zaboravio Beograd.

Uf, pa da, na njega sam zaboravio, a zbog njega sam sve i počeo. A kako je sve počelo....

...sve je počelo 1989 godine izgradnjom Reket Kluba na Novom Beogradu u okviru hotelskog kompleksa Interkontinental, i "Genex Apartmana". "Ček, ček", javlja mi se opet isti čitalac, "pa nije tenis tada počeo da se igra u Beogradu", grmi ljutito. Pa dobro slažem se, nije, ali tu mu dođe kao neka prekretnica, baš kao i prelazak iz socijalizma u kapitalizam.

Zoran Kojić, direktor hotela Interkontinental, gimnazijalac druge beogradske, veslač. Zavoleo tenis, mrzelo ga više da sportuje veslački unatraške, pa se uhvatio maške. Izgradio se divan objekat pored hotela, tri terena u hali, lepa drvena konstrukcija krova, na recepciji ako dođeš pre podne lepa Milica, a ako dođeš posle podne, lepa Dragana. Prijatna lica, lepi osmesi kao prvi doček. Prvi direktor kluba Goran Bubanj. Enterijer jednostavno savršen, bogato opremljen, usluga na visini standarda hotela.Tereni pod tepihom, posuti malim zelenim zrncima da imitiraju šljaku. Najlepši klub na svetu!  Direktorovao je Goran jedno mesec dana i ode. Dođe drugi, bivši hokejaš, Macan Punišić. I tako ovaj dvojac sa kormilarom Zoranom Kojićem, uljudnog ponašanja, stara Geneksova škola, naterala je i ostale koji su trčali po tim tepisima, da se isto tako lepo panašaju. To je izgleda bio poslednji trzaj lepog ponašanja po beogradskim klubovima.

Ko je sve počeo tu da igra? Dve-tri hiljadarke, dojče mark, pa ko voli nek' izvoli. Zima u Beogradu, nema hala, tu i tamo neki balon, ko će da ide u te balone! Početak devedesetih. Komešanje u državi, isplivavaju neki novi, neki odoše na front, oni što su ih poslali igraju tenis, sve se skupilo u Reket Klubu. Retko ko ima pojma o tenisu, ali važno je učestvovati.  Idoli su bivši igrači, a bilo je i onih budućih. Tu je naprimer trenirao mali Nenad, trener mu je bio pilot Minić. Dečkić 14-15 godina, ko bi rekao da je to danas dublaš Nenad Zimonjić. Otac divan miran čovek, odvajao je maltene od usta da mu sin trenira. Kakav otac, takav i sin, ne zaboravlja sada ni posle toliko godina da donese debeljuškastu kovertu svojim španerima Banetu "Bugarinu" i Boletu Bedriću. Neki to zaborave.

Uf, ko bi nabrojao sva ta imena, ali hajde da uzmemo kao aršin one koji su tu počeli, a završili kao vlasnici teniskih klubova.

Opet ne znam kako da počnem, toliko ih ima! "Jel' moguće"? opet pita isti čitalac. Pa hajde videćemo, idem redom kako mi ko padne na pamet.

Dragan Balašević

po zanimanju krojač, valjda najvredniji čovek koga sam ikada sreo. Dugo je radio u Parizu, kao mnogi drugi krojači, vratio se u Srbiju, ali ne u Markovac već u Beograd. Sazidao sebi kuću, lepo je to iskrojio. Tu je imao i krojačnicu. Mrtva trka između njegovog brzog pričanja, smejanja ili samog trčanja. Sada ima oko dvestotine godina, bar po merenju učinka u jednoj sekundi. Dok mu partner sa kojim je odigrao meč skuplja stvari sa klupe, on je već istrčao iz kupatila istuširan. Napravio je klub "Balašević" u Rakovici. Pre nego što je otvorio klub, došao sam jednom prilikom da vidim kako napreduje, i pitam: "Gde je Dragan"? kažu: "Eno ga tamo u rupi". Odem tamo, tražim rupu, zamalo da upadnem u šaht, da sam pao, pao bih pravo njemu na glavu dok je nešto dole betonirao. To je Dragan, butici "Balašević".

A sve je počelo u Reket Klubu "Genex Apartmana".

Radoje Đukić

trgovačku putnik, putovao po Srbiji i prodavao čarape. Dosadilo mu da putuje, napravio firmu i štrikao džempere kao mali privrednik, mic po mic, postao ministar za malu privredu. Mic po mic, napravio klub na Bežanijskoj kosi "Đukić". Brz skoro kao Dragan, sve stigne sve vrati, kao Simon. Putovao je posle po svetu, sve u okviru BiTeL-a, što u prevodu znači Biznis Tenis Liga. Šta ćeš, navikao čovek da putuje.

A sve je počelo u Reket Klubu "Genex Apartmana".

Đorđo Antelj

mašinski inženjer. Opet mi se javlja onaj isti čitalac i kaže nije mašinski nego građevinski. Hajde rekoh, neću da se svađam sa svojim čitaocima, ali je ipak završio mašinski fakultet u Beogradu, ode u Švedsku, dade ime svome sinu Lenard. Setih se Kineza kako sebi po Americi i Kanadi daju imena Džon, Majkl, Ričard...

Radio je Đorđo po povratku iz Švedske sa građevinskim dizalicama, i tako uđe u građevinu. Imao je jedan lepi kontejner na levoj obali Save, u okviru brodogradilišta "Tito", dragi naš drug Tito. Tu ti je izbetonirao parking brodogradilišta, pa je tu i napravio betonjerku. Odneo vrag šalu, čuje kako se okuplja interesantno društvo na tenisu, pa eto ti i njega. Putije ti i on na te BiTeL-e, ali ne igra, mnogo je trapav za tu igru. Ali on, kako proizvodi tvrd materijal - beton, tvrdoglavo uporan i stalno igra. A kako ima beton, tako je i napravio klub "Gemax". "Šta ti znači to Gemax, Antelju"? pitali ga ljudi. "Pa to je GE nijalno-MAX imalno, liči na Genex".

A sve je i počelo u Reket Klubu "Genex Apartmana".

Bane Vučetić

E, Bane nije trapav za ovu igru, naprotiv, pravi teniser. Viđali smo ga tu i tamo u Reket Klubu, divili se njegovoj teniskoj tehnici dok igra dublove, a svoj klub je nazvao "Sani" po inicijalima svoje dece, pošteno brate. Bili su to betonski tereni pored hale "Pionir", i dok neko pravi beton, Bane je razrušio beton i vratio se staroj dobroj šljaci.

A Bane je počeo mnogo ranije od Reket Kluba "Genex Apartmana".

Nebojša "Džakče"

Pita me sada onaj čitalac, jeli i ovaj trapav za ovu igru, vidi kako je debeo. Niti je više debeo, niti je ikada bio trapav, naprotiv, svako bi se prevario kad ga vidi preko mreže. Sevaju vineri proizvedeni prefinjenom tehnikom. A igrao je tenis, kako kaže, samo da bi mogao posle meča sa guštom da popije pivo. Negde Bogu iza leđa prema Grockoj, Džakče tvrdi da se lako nađe - autoputem do "Laste", pa tu skreneš levo, ma i da sam lasta ne bih mogao da nađem njegov klub "Reket Klub". Pa kako sada "Reket Klub" prema Grockoj??!! Pa eto,

sve je počelo od Reket Kluba "Genex Apartmana"

Srđan Đoković

Pa nije valjda i on dolazio? Naravno! Jeste da je počeo da igra na Kopaoniku kao skijaški trener kod hokejaša Slavka Bubnića, ali  skijaš i hokejaš.... hehe, svi se sportisti na kraju sjate u tenis! Da li je i on bio trapav? Nije bio trapav, nego je bio toliko brz na nogama, možda čak i brži nego na skijama. Valjda tako i danas donosi brzo odluke. Tu smo ga i nazvali "Brzi Gonzales". Bio je neobično hambl. Šta znači "hambl"? To bih sa globiš jezika preveo nešto kao, skromno simpatičan. Ma nije moguće!! Skromno simpatičan?! Da, to je bio Srđan, skromno i simpatično nasmejan. Da li stara, "grmi, seva, vreme se menja", važi i van meteorologije? Tu je igrao, trudio se i trčao levo, desno, nazad, napred, napredovao, ali onaj mali petogodišnjak, brzo ga je prešišao. Već je Novak imao negde oko desetak godina, "hajde Dorćolac da me odvedeš kod Antelja, imam strašnog klinca, treba mi malo sponzorisanja". Tek će tamo, "Pa da vidimo, dođi sutra, pa opet dođi sutra, preksutra"...."Ma samo kad mi sin poraste, napraviću i bolji klub i jači turnir od njega", javio se inat progovoren kroz zube.

25 maj, ne mislim na datum, na Dan Mladosti, ili na rođendan druga Tite, već naravno na klub koji je nosio to ime. Prešli smo iz socijalizma u kapitalizam, da bi i ime prešlo na kapitalnog vaterpolo golmana Milana Galeta Muškatirovića, isto tenisera.

I napravio je Srđan i bolji klub i jači turnir. Nije više hambl, grmi, seva, vreme se menja!

a sve je počelo od Reket Kluba "Genex Apartmana".

Goran Bubanj

Imao je tada tridesetak godina, a već poduži staž u tenisu. Kako rekoh negde na početku teksta, postavio ga je Zoran Kojić za prvog direktora kluba, ali kako opet rekosmo, dođe na red kapitalizam, brzo se prešaltovao na njega pa hoće da ima svoj klub i ode. Pored stadiona OFK Beograd, ima lepa tri terena, po koji turnirčić, trenira Srđanovog najmlađeg sina Đorđa. Negde u kolumnama ima o njemu jedan članak "Mi stvaramo šampione".

Da li je i to krenulo od Reket Kluba "Genex Apartmani", tražićemo arbitražu verifikacione komisije Teniskog Saveza Beograda čiji je predsednik.

Macan Punišić

Baš je bio dugo - bivši hokejaš, direktor kluba, izvrsno je vodio klub u duhu stare "Genex" elite, kao neka oaza devedestih godina kada cveta "arkanizam". Skijaši, veslači, odbojkaši, hokejaši, košarkaši, biciklisti, pingpongaši, rukometaši, fudbaleri, pevači, pevaljke, ambasadori, advokati, zubari, lekari, direktori, biznismeni, predsednici država, pregršt ministara, policajci, žandarmi i cinkaroši, sve se to skupilo na tenisu, oko tenisa, zbližilo, udaljilo, uortačilo, posvađalo, lobiralo, a direktor Macan je sve to dobro "hendlovao". Sve fino, može, ne može, ako ne može, onda jednostavno ne može!  Danas Macan ima svoj mali klub, dva terena povezani sa ulaskom pruge u tunel, kao neki sijamski blizanci, u Zvečanskoj ulici.

...a sve je krenulo.... (publika peva refren)

Valjda jedini koji nije pripadao ni jednoj pomenutoj grupi je bio Laza "Makaza"(mislim da nisam pogrešio neko slovo). Najglasniji je u klubu sem kad mu je tu bio njegov stalni partner, Slobin drug Cimerman. Ne znam da li je ikada popio pivo a da ga je i platio, baš kao i Sveta maneken koga kad pitaš sta ćeš da popiješ, kelner dobije narudžbu: triglav tortu i limunadu!

Kada smo već kod manekena, kažu mi upućeniji od mene, sada nema više kluba "Reket" apcigovao mu je ime Džakče, ali izgleda da su manekeni i menekenke neizbežni sastav tenisa, pa se tu sada održavaju revije.

Kao kad od tate ostane osam dobrih sinova, razmnožavanje je velika stvar!

Bile su i razne druge ličnosti, Radmilo Armenulić grmi na svoju dubl partnerku Merimu Njegomir, "mrdni malo, šta si se ukipila, čuvaj tu paralelu"!!. Nisam čuo Merimu da viče na Radmila kada ga uči da peva, "ajde bre Radmilo, nemoj da falširaš!!.

Voju CocaColu sam, zamislite, video jednom za 15 godina da nema baš najbolje ispeglanu trenerku, ali sam isto tako više puta video da igra odlično voleje. Naučio je i sina Bojana Šupeljaka da igra na visini, sve sem svog specijaliteta, drop-šot smeča, danas je Bojan arhitekta Femili Sportu.

Lepi Neša, sve su beogradske devojke bile zaljubljene u njega, a on se pravi Toša. Najbolje je umeo da pravi hladnjače.

Drugi Voja, Voja Leković, lekove je implicirao u zube, vadio ih takođe, a vadio je i mast partnerima na terenu.

Klikovac i Nik, pssssst, nemojte ovo Macanu da kažete, igrali su u lovu.

Mirče "Nana" i Caki, mokri tereni posle njih od znoja.

Na red dolaze pravi, Cale trener, Pop kockar, Krca optičar i kipranin Dimitrijević, strašan kvartet, strašan dubl.

Mamina maza, dežmekasti Milan Beko, samo igra sa trenerima, hukće po terenu i pravi se važan, kao nešto je naučio.

Vlada "Duga", stalno dovodi neke pevaljke i priča trista na sat.

Ulazi tip, vuče za sobom na točkovima spravu veličine omanjeg kombija. "ajde Boro, požuri, šta se vučeš"! "Koji Bora"?  "Slobin čovek zadužen za keš". Uuuu, rekoh, super, evo nosi lovu da podeli ubogom narodu. "Ma kakvi, nosi unutra 38 reketa 17 trenerki , majica i rezervnih patika da plaši protivnike".

Biciklista Mića Panić, kurtoazno igra, kurtoazno se javi i ode.

Doktor Sava Zorić ubada inekcije u teniske laktove, a streptomicin za mlađuriju.

Izdavač Mile Tomić, najzad su mu istrenirali bekhend pa počeo i tim da delje.

Smederevac Milan, uvek brkne drugima u tanjir po koji zalogajčić, ali i onako deb'o, trči k'o besan.

Lepa Brena, dovede svoga muža, kažu upućeni da taj najbolje igra.

A da Zoran Kojić nije prestao da vozi čamac unatraške i da se nije latio maške, ko zna da li bi danas postojali ovih osam klubova, naslednika

"Reket Kluba" "Genex Apartmana"

I ko zna da li bismo danas imali našeg junaka

Đoković Novaka!!!