Uvek u životu imamo neki end ili kraj, bilo da je tužan i li radostan. Jedan promašeni zicer, koji bi nesumnjivo širom otvorio vrata ka odaji u kojoj leži Olimpijsko zlato, doneo je tužan end, ili kraj za Novakove navijače a za Špance i neke navijačke izdajice neopisivu radost. Radovao se Nadal kao nikad dosad, baš nikad. Tako se raduje samo kad se pobedi bolji, i to uz veličanstveni poklon. Dva puta pružanje po betonu nismo nijednom videli kad je pobeđivao Federera. Taj "tužni hepiend" me je i podstakao da odtipkam koju o raznim endovima, krajevima, završetcima, vinerima, smečevima, asovima i ostalim endovima kad je naš lepi sport u pitanju koji zovemo tenis. Neko ga zove čak i tennis. Nažalost ovo moje tipkalo koje je izmislio čika Qwerty nema kinesku hijeroglifu za tenis.

  Toliko ima tih endova u tenisu da ne znam odakle da počnem. Obično se počinje od opšteg ka posebnom, ali probaću da obrnem, da krenem od teniskog relija. Ili još bolje od teniskog udarca. Rekli bismo da je postavljanje na loptu, zamah i prilaz reketom lopti nekakav početak, kontakt sa loptom nekakva središnjica što bi rekli šahisti a unošenje tela kao mase u loptu i izmah nekakav kraj, end, završetak udarca. Obratio bih pažnju baš na ovakvu vrstu kraja. Kod narušene geometrije, kada jedan igrač diktira poen i polako izbacuje drugog igrača sve više van terena, podređeni igrač često ima naviku da ne završi svoj udarac, već malo ofrlje odigra, ne završi udarac, sve sa željom da se što pre vrati u poziciju. I naravno tada daje zicer. Nije to  uvek tako, nekada se zicer promaši, ali ipak statistika neumoljivo kaže-poen ide onome koji ima inicijativu zaključno sa zicerom. Nameće se zaključak: završi udarac, odigraj kontru iako si van terena, ne razmišljaj o potezu broj dva pre poteza broj jedan! U ovoj kategoriji je svakako najjači Federer, a Novak grabi.

  Izmah, koji mu dođe nešto kao kraj udarca je isto tako važan kao i zamah. Deluje malo nelogično, lopta otišla iz reketa, što onda mora reket da ide dalje?! Opet, ona mini sekunda, ako nema izmaha sam udarac je slabiji jer zaustavljanje reketa kreće još pre kontakta a da nismo toga ni svesni. Tako taj end u udarcu ima svoje značenje i mora se poštovati svaki, svaki put! Ako budete poštovali ovo pravilo, poen neće imati tužni hepiend!

  Dokusuriti protivnika je takođe jedna vrsta enda. Eeee, Monika, Monika, devojka za teniski bukvar. Ništa dalje ne treba da se priča, sve je Monika prikazala.

  Ako stavim ovde end, bilo da je tužni hepiend ili nekakav drugi, biće endovi nedorečeni. Zato razvijmo diskusiju o endovima, i molim vas da ne otkrijete kreatora TUŽNOG HEPIENDA!