|
Počeo je onaj deo teniske sezone, koji više od svih odiše tradiocionalnošću i duhom nekih prošlih vremena. Tenis se u svojoj izvornoj varijanti, koja seže daleko u istoriju, igrao isključivo na travnatoj podlozi, dok danas teniseri i teniserke imaju priliku da na ovoj podlozi provedu tek mesec dana.
Do pre nekih 30 godina, tri od četiri Gren Slema igrala su se na travnatoj podlozi (izuzev Rolan Garosa), a od 1988. tu tradiciju zadržao je samo Vimbldon, gde se nalazi i najveći i najpoznatiji travnati teren na svetu - Centralni teren napravljen 1922., čiji je kapacitet 13 810 gledalaca.
 U ovom tekstu neću se mnogo osvrtati na samu istoriju tenisa i istoriju Vimbldona, koji se tretira i kao nezvanično svetsko prvenstvo u tenisu (biće vremena da se i o tome piše), već mi je ideja da ponešto napišem o karakteristikama travnate podloge i o stilu igranja na njoj. Ove nedelje, tačnije od 09. juna zvanično je počela sezona igranja na travnatim terenima, koji većina teniskih profesionalaca koristi pre svega kao pripremu za predstojeći Gren Slem. Devojke imaju prilike da se takmiče i uigravaju na tri turnira, u Birmingemu (V. Britanija) ove nedelje, i u Istbornu (V. Britanija) i Hercongenbošu (Holandija), koji su na programu naredne sedmice. Momci su ove nedelje u Londonu, na terenima Kvins kluba i u Haleu u Nemačkoj (na ova dva turnira igraju trojica najboljih u ovom trenutku), a nedelju dana pred Vimbldon održavaju se dva manja turnira u Hercongenbošu (paralelno sa ženskim turnirom) i u Notingemu (V.Britanija).  Travnati tereni predstavljaju najbržu vrstu podloge, pa je potrebno da se nakon dvomesečnog intezivnog igranja na sporoj šljaci teniserke i teniser veoma brzo adaptiraju na nove, bitno različite uslove. Travnati tereni pokriveni su travom koja raste na čvrstoj i gustoj zemlji, sličnoj onoj koja se koristi na terenima za golf. Karakteristike same podloge zavise od mnogih uslova: vremenskih prilika, svežine trave, na koji način i kada je košena, koliko je teren već istrošen od prethodnog igranja na njemu itd. Odskok loptice je u većini slučajeva veoma brz i nizak, što primorava igrača na veoma brzu rekaciju i ima za posledicu kratke poene, koji u proseku kod mučkaraca iznose samo četiri udarca. Način odskoka opet zavisi i od same trave, što je kraća i manje klizava odskok je viši, ali tu treba uzeti u obzir i veoma nestalno vreme u Engleskoj, zbog kog se uslovi za igru mogu menjati i na dnevnom nivou. Kako bi se karakteristike terena na Vimbldonu približile najbrojnijim tvrdim i brzim terenima, trend je da se trava održava tako da bude što kraća. Zbog svega ovoga dobar servis, volej i slajs udarci imaju veoma važnu ulogu u uspehu na travnatim terenima. Zbog klizavosti terena, kretanje je takođe veoma važno - potrebno je praviti što veći broj sitnih koraka da ne bi došlo do proklizavanja i poželjan položaj tela je biti što više savijen u kolenima, kako bi se na taj način pravovremeno odreagovalo na niske lopte. Koncentracija, takođe, igra veoma bitnu ulogu, jer su poeni veoma kratki i veoma lako može doći do brejka.
Danas je travnatih terena sve manje. Najveći broj i dalje postoji u Velikoj Britaniji, koja je i kolevka modernog tenisa, ima ih u njenoj nekadašnjoj koloniji Australiji, kao i u Sjedinjenim Američkim državama. Osnovni razlog za sve ređu upotrebu ove podloge su, pre svega, veliki troškovi njenog održavanja. Trava se redovno mora zalivati i kositi, veoma se brzo i lako "troši" i treba joj daleko više vremena da se osuši nakon kiše, nego tvrdim terenima. Možda kao i znak poštovanja, prema njoj, tako osetljivoj, najbolje svetske teniserke i teniseri sveta moraju na terene Vimbldona kročiti u snežno beloj opremi. A možda je samo u pitanju nečiji hir. Ko će ga znati? |
