Šta rade trojica Beograđana u Šangaju? Osvajaju Masters kup! Bez sve šale.

Pre dve godine tokom svetskog prvenstva u fudbalu u Nemačkoj reporter jedne domaće TV stanice naleteo je na dvoje Kineza na treningu naše reprezentacije. Tada reprezentacija Srbije i Crne Gore nije viša bila zanimljiva ni brojnim srpskim iseljenicima, jer je neposredno pre toga doživela potpuni debakl, izgubivši sa 0:6 od Argetine (jedan od popularnih viceva u to vreme je bio : "Zašto nisu igrali i drugi set?"). Elem, u razgovoru sa to dvoje ljudi saznao je da je razlog njihovog prisustva u stvari fudbaler Saša Ilić zbog kog podržavaju i srpsko-crnogorsku reprezentaciju. Iz priloga nismo saznali zašto baš on, ja se ne rezumem mnogo u fudbal, ali mi se nešto čini da Saša nikada nije igrao u Kini (ako  grešim , ispravite me). Oni su dobili autogram svog miljenika i nastavili strpljivo da gledaju trening. Kada je u poslednjem meču u grupi protiv Obale Slonovače (koji nije imao rezultatski značaj) Saša Ilić postigao prvi gol za našu reprezentaciju na tom prvenstvu moja prva misao je bila da su Kinezi sigurno veoma srećni, a i da su pametno izabrali svog omiljenog igrača.

Ova priča nema baš veze sa tenisom, ali poenta je u stvari u kineskim navijačima. Inspiracija za ovaj blog jeste potekla od Kineza koji nakon Novakovog meča u Qi Zhong areni peva Bože pravde...jeste da je čitao sa papira (ni ja ne bih znala drugačije), ali očigledno da poznaje melodiju, a i da mu srpski nije sasvim stran. Na klipu se takođe vidi i njegov zemljak sa srpskom zastavom koji skandira "Nole". (link) Sam Novak je u govoru pomenuo da su ga fanovi iz najmnogoljudnije zemlje na svetu čekali ispred hotela satima da bi se sa njim slikali i dobili autogram, a svakodnevno je od njih dobijao  bar po tri poklona. Tokom samog finalnog meča srpske zastave i razni transparenti podrške Noletu vijorili su se širom tribina. Ja sam negde ubeđena da ono "Ajde Nole!" nije poticalo samo od srpskih navijača. Nekoliko puta se u kadru našla mlada Kineskinja sa iscrtanom srpskom zastavom na obrazu. Iako ne tako brojni, bili su prisutni i kineski navijači Nikolaja Davidenka. Kineska publika pokazala je da voli ovaj sport i da zna veoma strastveno da navija. Atmosfera koju smo gledali tokom cele nedelje bila je dostojna samog događaja.

To nas negde vraća na ženski ekvivalent Masters kupu, Godišnji završni šampionat koji se igrao u Dohi. Egzibicioni meč koji su u svrhu promocije šampionata na jednom pustinjskom ostrvu odigrale Ana Ivanović i Jelena Dementijeva pokazao se kao tužan predznak atmosfere na samom turniru. Na tribinama su se tu i tamo nalazile grupe srpskih i ruskih navijača (verovatno je većina na privremenom radu u ovoj bogatoj zemlji, moja veoma dobra drugarica je stjuardesa u Katar ervejzu, pa pouzdano znam da je puno njenih kolega išlo na turnir). Atmosfera je bila, kako je to Casper slikovito opisao, kao na sajmu antikviteta. WTA je dobro unovčio ustupanje ovog turnira Dohi, ali ambicije bogatih bliskoistočnih šeika i interesovanje lokalnog stanovništva za ovakav događaj očigledno baš i nisu bili u korelaciji. To je uzrokovalo da u gotovo jezivoj atmosferi, pred 400-500 ljudi (u najboljem slučaju 1000), šibane pustinjskim vetrom najbolje teniserke sveta igraju jedan od najvažnijih i definitivno najprestižniji turnir u godini.

Po mom skromnom mišljenju odluka ATP-a se pokazala daleko smislenijom, jer iako se igra na još daljem Istoku, u pitanju je višemilionski grad i publika puna energije koja svoje miljenike očigledno pronalazi u teniserima bez obzira pod čijom oni zastavom igraju. Doha sa svojih 500 hiljada stanovnika, u zemlji čija je ukupna populacija dvostruko manja nego populacija Beograda i koja na ovogodišnjoj Olimpijadi nije imala nijednog ženskog predstavnika (ukupno 22) očigledno nema potencijal da nađe publiku koja bi sa pažnjom ispratila ovakav događaj. Doha će, mogu slobodno da zaključim nažalost, još dve godine biti domaćin ovog turnira. Šangaj je sa druge strane poslednji put bio domaćin završnog Mastersa, koji se od 2009. seli u London, ali kao kompenzaciju dobija organizaciju ATP Master turnira (tj. od naredne godine turnira iz serije 1000) umesto Hamburga.

Nas u glavnom gradu u sledećoj godini čekaju dva velika teniska događaja. Prvo je gostovanje reprezentacije Japana u okviru Fed kupa, koji će se, po do sada objavljenim informacijama, održati u Beogradskoj Areni, a potom i prvi ATP turnir u našoj zemlji, neposredno posle prvomajskih praznika. Teško da će i za jedan od ovih događaja manjkati publike i dobre atmosfere, a tapkaroši će verovatno moći da provedu raskošan godišnji odmor.

Dakle u narednih pola godine imaćemo tu sreću da vidimo naše najbolje devojke i momke na terenu, uživo!!! Bez sve šale!

Komentari

Dodaj novi Pretraga