|
Često čitam kako ono dlakavo, okruglo, žuto stvorenje mnogi nazivaju lopticom. Hmm, možda, kad se gleda preko televizije. Aaa, kako ume da bude velika i teška na reketu. Ne daj Bože da te udari u butinu, ili glavu, što se često dešava u dublu. Ne bih joj baš tepao. Jednostavno - lopta! Ali nije ona tako jednostavna. Poput lepše polovine. Voli da bude gledana. E, sad smo najzad došli do teme:
Gledanje lopte
Dobro, pa šta, svi je gledaju! Da,da, ali kako?!  U WTA vrlo upečatljiva je bila Štefi Graf. Dok su joj protivnice igrale skoro isključivo na bekhend stranu, toliko su joj istrenirale taj slajs,da skoro nikada nije grešila. Ali ono što sam hteo da kažem je njeno okretanje i spuštanje glave da dobro prostudira tu loptu u momentu kontakta sa reketom. Čak malo zadrži pogled tamo gde je malo pre bila lopta. Jelena Dokić je prosto gutala pogledom loptu. I ona je malo zadržavala pogled u bivšu tačku. Razlika između dve pomenute je što verujem, tako mi deluje, da je Štefi to trenirala, a Jeleni kao da je to urođeno. U ATP perjanica u ovoj disciplini je,- disciplinovani Rodžer Federer. On toliko prepoznatljivo, karakteristično i stalno okreće skroz glavu ka kontaktu lopte i reketa da deluje malo preterano. Kao da drži violinu za bradom. Uostalom, Veliki Mag i jeste teniski Paganini. Dokazao nam je da to nije preterano. E, sada, pitamo se šta ima da zvera tamo- odakle je lopta već otišla. Gde je nema više?!! Nema šta tu više da se gleda, jel' da?  E pa nije baš tako! To su ustvari mini delići sekunde. Igrač je radoznao. Želi da vidi kako ga je lopta poslušala. Kuda se uputila. Oslanja se na iskustveno predviđanje gde će lopta da mu dođe kada mu je lopta već došla blizu. I tada, u okviru onih mini delića sekundi, skida pogled sa lopte pre nego što treba, a da nije ni svestan toga. Maši loptu za 2-3 centimetara van centra reketa, i nije to više to . Kad je vetrovito, tek tada se pojačava ova teorija. Treba gledati i Janka kako gleda! Vratimo se u "Teniski dan" da vidimo šta se pričalo o "ispravljačkom koračiću". Suviše su oni delići sekunde mini. Tu se izgubi onaj totalni fokus!
Ne stavljajte miš na strogo čuvanu švajcarsku tajnu!
Očni fokus
 Opet dođosmo do teme. Šta mu to dođe? Kako to sve radi? Pa lepo, izvor svetlosti, prirodni ili veštački, obasjava našu dlakavu boginju, svetlost se od nje odbija i upućuje se ka našim očima. Kažu mi ovi što se razumeju u fiziku da ta svetlost piči za jednu sekundu sedam puta oko zemlje, pa još kao od Dorćola do Menhetna! Među očima obično ima oko 7cm (7-čudna biološka cifra). Znači ova dva zraka nisu paralelna za oba oka već imaju izvestan ugao. Što je lopta udaljenija, ugao je manji. Kada lopta dođe do reketa, moraš ono, maltene zrikiš. E, taj zrikiš je uperavanje oba oka u jednu tačku. Posle toga dolaze razne komplikacije. Slanje informacija žute lopte preko žute mrlje do ćupice. To mu dođe kao neki biološki kompjuter. To je skupština gde se svi poslanici lepo usaglase šta će koji mišić da radi. "Unesi malo više tela u loptu, ispravi malo grif" i šta ti ja sve znam koliko stotina mišića tu učestvuje. I to sve za onaj minić. Strava! Ja ne mogu to da shvatim! Ali tako kažu ovi što nose bele klompe. Baš su klompavi.
|
