Odveo nas tata jednog dana, da vidimo nekakvu travuljinu. Kaže, tu ćemo da napravimo vikendicu. Mama je ćutala, znam šta je mislila, a moj stariji brat Dragan mi je pokazao kako se prave žabice sa pljosnatim kamenčićima tu na bari. Pričala sam mojoj drugarici Simonidi u obdaništu kako mi je kamenčić odskočio tri puta!
 Simonida i ja smo već pošle u školu, a tatu nisam mnogo ni viđala, kaže mama, pored bare visoko se digli blokovi, i to ista boja kao i teren na koji Simonida i ti igrate tenis. Neće mama još da nas vodi, kaže čekaj dok tata napravi kupatilo.

  I tako, iako se Simonida odselila, bile smo opet u istoj grupi na tenisu. Tatu sam sve više viđala, i onda svaki dan. Nije mi bilo žao što mi se suknjica zacrveni na zadnjem sedištu našeg “fiće”od onih blokova.

  Ne znam zašto je Simonidin tata, čika Časlav, stalno imao neke ćelavce oko sebe. Uvek je nešto mrmljao sa našim trenerom, kao da mu je bilo krivo što mi Simonida još nije dobila gem. Nisam više viđala Simonidu, kaže mama odveo je čika Časlav u neku Froridu, ima neki Nik tamo. A ja sam počela sa muškarcima da igram. Dam im po neki gem.
  I jednog dana, moj ponosni tatica, odvede nas na onu baru. Samo je bara bila ista, nema više travuljine, vimbldonska trava, na crvenoj kući zakucana daska, a njoj piše “Vila Sanja”. Nisam nikada videla tatinu suzu, kaže mama da se zove ponosnica.
  Vratila se Simonida, baš je lepo pocrnela, kaže ne ide više  u gimnaziju, igra samo tenis. Kao da je znala da i ja ne idem više u školu. A nema više ni vikendice. Smejala se Simonida i skakala od sreće, najzad je uspela da mi uzme gem!
  Sedeli su ćika Časlav i moj tata na tribinama za vreme turnira. Bilo ih je lako razlikovati. Čika Časlav je sedeo zavaljen u naslon,valjda nije mogao od stomaka drukčije. U ustima je kao Čerčil purnjao “Kubu”, a moj tata, nagnut napred, sa jedne strane ustiju mu visi cigareta “Morava”, pepeo sam odpada, a u drugu stranu gura prst po prst. Sve je nokte popapao. Žao mi je bilo tate.
  Nisam mogla više da igram tenis, zagrlila sam tatu, obrisala mu suze i rekla : nemoj tata da se sekiraš, idem nazad u školu pa će opet biti naša- “Vila Sanja”.