|
Prelazimo na post-tuš period. Neke će malo da se našminkaju, neke neće, svi će malo da se namirišu i svi će malo da prosuše kosu sa fenom, dok će Blejk i Davidenko za to vreme da odigraju dubl protiv Agasija i Ljubicica. Svi će da doručkuju, neki nešto dobro, a neki što nije preporučljivo.
O ishrani ćemo u posebnom poglavlju. Neko će otići u nabavku, neko će da (paperless)čita šta se zbiva u teniskom svetu, a svi će polako da vare doručak-pred početak glavnog treninga. Neko dolazi na teren sa Lamborginijem, neko tramvajem, ali svi počinju sa treningom.
Uvertira, slično jutarnjem treningu, sa većim akcentom na total razgibavanje. Kako nema oštre granice između stručno-tehničkog dela glavnog treninga, i onoga na čemu je ovde akcenat, tu dolazi do tandemsko-trenerske aktivnosti-preklapanje ingerencija. Recimo, važna stavka, kretanje po bejz liniji u sklopu zagrevanja, sa lastišom vezanim na pojas igrača ili konopac. Sklon sam mišljenju da se treba opredeliti za konopac koji drži kondicioni trener, kojim se obezbeđuje htenje, ili navika za unošenje mase u loptu, za ne prepuštanje prostora, ne prepuštanja terena protivniku. Lastiš kao kupovni rekvizit, ne obezbeđuje samostalan povratak u poziciju, oslanjaš se na lastiš da te pokrene nazad i sa opasnošću suvišnog približavanja ničijem prostoru. Kondicioni trener po odigranom simulacionom udarcu pušta konopac sa tenzije. Sve ove navike, u okviru kreiranja nesvesne motorike kretanja, polako moraju da se učipavaju u engrame. Predajemo igrača, sa već mokrom majicom, glavnom treneru i sparing partneru, i budno pratimo kretanje, ne tehniku, već samo kretanje i sve vreme kad lopta nije kod nas. Gledamo falinke, najčešće lenjost i ušeprtljanost nogu, nedostatak ispravljačkog koračića, i spremamo šlagfort za predvečernji trening. Brusimo, poliramo, čistimo u beleškama. Dok nam glavni treneri, po kad-kad nošeni sujetom uskraćuju mešanje u tehniku, ne mogu a da ne primetim da ostavljanje servisa za kraj treninga kao da umanjuje njegov značaj. Već umorno telo, kao da neće da unese dovoljno mase u loptu, kao da neće da napravi pravi trzaj i bič u momentu, kad preko puta nema nikoga. Aproksimativan pristup servisu postaje navika. Opasan grm! Da li su pokupili to od košarkaša kad ostave slobodna ili trojkaška bacanja za kraj, ne znam, ali bih voleo da vidim mix, ubacivanje segmenta servisa tokom treninga. Baš kao što sleduje i u meču-svaki drugi gem.
Kraj treninga, ista prevozna sredstva nazad, ista tuširanja kao jutros, ili obrnute ove dve radnje, u svakom slučaju sleduje polusatno smirivanje pred ručak. Odoh i ja na ručak, čujemo se kasnije. |
