1. Pre svega, hvala što si odvojila vreme za ovaj intervju. Privikavaš li se na medijsku pažnju, koju svakako zaslužuješ i godi li ti?

Pa, mediji su sastavni deo ovog posla za koji sam se opredelila.Tenis kao i druge sportove prate mediji da bi informisali ljubitelje tih sportova tako da mi je zadovoljstvo i obaveza da se odazovem.

2. Kakav je osećaj uzeti trofej u ruke i koliko se slavilo posle osvojenog turnira u Sarajevu?

Pošto mi je ovo prvi profesionalni trofej u singlu, bila sam veoma uzbuđena. Iako sam osvojila već dosta trofeja dublu, osećaj kada sam podigla trofej u Sarajevu bio je nezaboravan, pošto sam ga dobila svojom zaslugu… a tek dubl titula … A koliko se slavilo? Moj tata i ja smo, celu noć pevali i jeli ćevape na putu za Švedsku, pošto sam odmah posle finala morala na sledeći turnir, na kome sam opet trijumfovala u dublu i igrala 1/4 u singlu.

3. Kako se slažeš sa ostalim našim teniserima, ko ti je idol i zašto si uopšte počela da treniraš?

Sa svim našim teniserima sam u dobrim odnosima, mada ima nekih koje još nisam lično upoznala. Idoli su mi Monika Seleš i Rodžer Federer. Da, sada sam se setila, kada sam imala 11 godina prvi put sam se srela sa Monikom u akademiji Nika Bollettierija. Prišla sam joj, rekla da sam iz Srbije, da je ona moj idol, da iznad kreveta imam njen poster i zamolila je da se slikamo. Sutradan sam joj donela fotografiju na kojoj sam napisala: “Ti si moj idol. Ponosna sam što smo zemljakinje. Radiću vredno, da se i ti ponosiš”. Baš se obradovala… Tenis sam počela da treniram sa 8 godina u teniskom klubu As, nakon što je moj brat počeo. Stalno sam ga pratila na treninge, zajedno sa bakom. Jednog dana mi se svidelo kako se svi igraju i trče za lopticama, pa sam htela i ja

4. Kakvi su uslovi za trening i napredovanje u Srbiji danas? Smatraš li ulaganja države, kao i mi, sramotnim? Može li se i ovde napredovati, ili i dalje moramo kod raznih Pilića, Bolitijerija i ostalih?

Uslovi za trening u Srbiji nisu pogodni. Do terena je teško doći, pogotovo zimi. Nema ljudi sa kojima bi se moglo sparingovati, pošto su svi otišli na različite strane. Kada bi se par igrača sastalo i unapred dogovorilo da treniraju zajedno u nekom kratkoročnom periodu, možda bi i moglo nešto da se napravi. Mada, tu mora bude i invidividualnih treninga gde svako radi na nekim stvarima koje mora da popravi… a za to je potreban trener koji je stručan i kome igrač veruje. Ne smatram ulaganje države u mene sramotnim, jer ništa nije ni uložila, tako da ne znam šta da odgovorim na ovo pitanje. Da je uložila makar “malo”, možda bi to smatrala sramotnim.

5. Da li bi, iskreno, uzela tuđe državljanstvo zarad boljih uslova?

Kada bi trebalo da se poredi koliko mi je dala moja domovina i koliko mi je dala Amerika, ne bi se ni moglo porediti, jer mi Srbija nije dala ništa - primera radi, jednom je moj tata vozio celu ekipu na evropsko timsko prvenstvo do 14. god i svima, pa i treneru, napravio trenerke sa natpisom Jugoslavija, u tri nacionalne boje, jer su u savezu rekli da smo mi klinci i da nama ne trebaju nacionalni dresovi. Bili smo tu Ana Ivanović, Vojislava Lukić, Danica Krstajić, Jelena Rajić i ja. Da nismo imali trenerke, bili bi jedina ekipa bez nacionalnih dresova i baš bi nas bilo sramota. I pored toga, nisam promenila državljanstvo, pošto Srbija jeste i uvek će biti moja domovina. Evo, sada u FED Cupu nije igrala Ana Ivanović zbog povrede, tako da im je nedostajao igrač, a meni nisu ni pitali da budem sa ekipom.

6. Koji ti je cilj u karijeri i do kada misliš da ga možeš ostvariti?

Cilj mi je da uđem u top 10, a kada, to ćemo videti…

7. Koliko si do sada okusila odricanje - koliko ti fale kafići, izlasci, vreme za dečka.. Pridržavaš li se, iskreno, zdravog života, ili se omakne i po koje “masno prasence” i pićence više?

Hehe, ja ne znam šta znači ne odricati se! Izlaske i đuskanje volim skoro koliko i tenis :)… a, dečko, nađem ponekad vreme i za to. Prasence i pićence mi se ne omaknu pošto nisam njihov ljubitelj, ali mi se omakne ponekad da zbog dobre pesme i igre odem na spavanje kasno…

8. Najveći uspeh u karijeri, najteža rivalka do sada?

Teško mi je da kažem koji mi je najveći uspeh u karijeri, jel kad kaže uspeh u tenisu ne mislim isključivo na pojedinačnu pobedu ili na pojedini turnir, već mislim da je to činjenica da mi se u poslednjih par meseci veoma “rabistrilo pred očima” i sada razumem i volim tenis više nego ikada… A, za rivalku, teško je reći koja je najteža, pošto se ne sastajem često sa istima.

9. Da li bi volela da igraš u FED kupu i šta za tebe znači braniti boje svoje zemlje, bez kurtoaznih izjava i otrcanih fraza, molim ?

Već sam malopre rekla da me srce boli što me nisu ni pitali da učestvujem!

10. Mnogi tvrde da si najperspektivnija teniserka sa ovih prostora. Šta misliš o tome?

Hvala im. Pokušaću to da opravdam.

11. Pratiš li druge sportove, Zvezda, Partizan ili neko treći?

Ne pratim mnogo druge sportove.. A Zvezda ili Partizan…pa Partizan

12. Omiljeni udarac?

Svi, a ako moram da izdvojim, forhend.

13. Koji je tvoj stav o povećanju popularnosti ženskog tenisa. Neki tvrde da je zbog tenisa, drugi da je zbog lepotica. Šta bi poručila “pametnjakovićima” koji tvrde da u ženskom tenisu valjaju samo izvajana tela?

Meni se čini da je ženski tenis sve popularniji i naša igra sve atraktivnija, a i većini muškog sveta je zanimljivije da gledaju nas nego muškarce :). Poruka pametnjakovićima… finale Vimbldona je igrala Marion Bartoli.

14. Za kraj, sigurni smo da ćemo te za koju godinu videti na tom famoznom balkonu posle nekog Grend Slema. Jel si već isplanirala šta ćeš nam otpevati i kad možemo da te očekujemo tamo?

Teško je konkretno odgovoriti na ovo pitanje.Trenutno se borim za renking sa kojim mogu učestvovati na grend slemu, a ako do dobrih rezultata dodje slavićemo i pevaćemo

I hoćemo, verujemo da hoćemo slaviti i pevati - sa Teodorom i zbog Teodore. Živi bili, pa videli!