Dakle, postavili smo kulise, spremili pozornicu, odabrali glumce i komedija (a nekada i tragedija) moze da pocne! O kako volim da posmatram ove predstave u raznim tenisko-pozorisnim klubovima. Na teren ulazi trener. Malo je namrgodjen. Danas je, izgleda, ustao na “levu nogu”. U drugom uglu je njegova “zrtva” - buduci teniser. Moze da pocne prvi cin. Ali, stop! Ovom prilikom ne zelim da vam opisujem najnoviji model tenisera 21-vog veka. Reflektore okrecemo ka statistima. Statisti u nasoj prici postaju glavni glumci. Tako je! To je njegovo visocanstvo RODITELJ!
Roditelji mogu biti: Muski, zenski, mladji, stari, debeli, mrsavi, kulturni, nekulturni, bogati ili siromasni, itd. Analizirajuci roditelje krajem proslog i pocetkom ovog veka, utvrdio sam da se oni vrlo uspesno mogu svrstati u nekoliko osnovnih tipova.
TIP 1: “Agresivac”
- Utrcava na teren za vreme treninga,
- Pokazuje – demonstrira izvodjenje udaraca,
- Daje savete svom detetu (i ako je trener na terenu),
- Vrlo cesto preti svom detetu, psujuci pri tom,
- Trener ga obicno iznenadjeno posmatra.
TIP 2: “Latentni agresivac”
- Bojazljivo ulazi na teren,
- Trci oko terena i sakuplja loptice,
- Gleda na sat - meri vreme (zeli da njegovo dete sto vise puta udari lopticu),
- Dok se dete odmara - pozuruje ga,
- Trudi se da svede “prazan hod” deteta na minimum,
- Toboze nonsalantno zapitkuje trenera o raznim stvarima vezanim za tenis,
- Zeli da svojim “znanjem” fascinira trenera (voli da demonstrira udarce).
TIP 3: “Neotesani roditelj”
- Glasno vice - stavlja primedbe na detetove udarce, ali kao po pravilu, uvek kontrira (npr. dete je pogresno izvelo neki urarac - on vise: “To! Bravo! Odlicno!” A kada dete dobro izvede udarac – on vice: “Pazi! Udri jace! “),
- “Psihicki jacaju” svoje dete u toku treninga - “ulivaju mu samopouzdanje” svojim dobacivanjem,
- Nakon svega, dete obicno kaze: “Dobro tata, pusti me da treniram!”.
TIP 4: “Ambiciozan, strucan roditelj”
- Utrcava na teren, otima reket iz detetovih ruku, staje na mesto deteta i pobedonosno vice: “Gledaj sad kako treba!”
- Dete se opire roditelju i pronalazi mu u startu bar 10 gresaka, ali se roditelj ne predaje, isticuci da “sad to nije bitno!”
- Moli trenera za saradnju: “Nabaci mi koju loptu!”
- Dete se za to vreme smeje ili zbunjeno gleda.
Ove predstave se igraju i u vasim tenisko-pozorisnim klubovima, vise ili manje uspesno, verujte mi. Pored ova cetiri osnovna tipa roditelja, postoje jos i podtipovi. Ali, svima je zajednicka osobina da vole da ucestvuju u predstavama svoje dece i da se ludo, ludo zabavljaju.
I zato dragi roditelji sedite u kafic, i sa zadovoljstvom uzivajte i kad vase dete ne igra dobro. Jedino ce na taj nacin zavoleti ovu ne bas tako jednostavnu igru.
